Доњи Катун
Доњи Катун | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Варварин |
Становништво | |
— 2011. | 1012 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 44′ 34″ С; 21° 23′ 20″ И / 43.742666° С; 21.388833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 128 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Доњи Катун је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1012 становника (према попису из 1991. било је 1190 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]О постанку имена села има неколико тумачења. По једном некад се село звало Кадуњач/Кадун. По другом причању село се овако прозвало што су становници дошли из села таквог имена, па то име и новом селу наденули. По трећем што су некад били варварински катуни, а по четвртом село се некад звало турски Ардун, па је после названо Катун.
Изгледа да је ово село насељено пре него Варварин. Како скоро трећину кућа у селу чине староседеоци, свакако је одавно на овом месту.
До Другог српског устанка Доњи Катун (тада само Катун) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Катун улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Од породице Радојковић је познати кнез темнићски Милета Радојковић, кога је отац малог довео из Ђуниса, а тамо се њихови стари доселили са Косова. Славе св. Николу.
Према пореклу ондашње становништво Доњег Катуна из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседелаца има 3 породице са 44 куће
- Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 45 куће
- Породица непознате старине има 1 са 10 куће
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доњи Катун живи 846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (43,0 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Катун (Горњи и Доњи) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 78 | 85 | 84 | 86 | 88 | 94 | 92 | 92 | 94 | 94 | 98 | 98 | |
Пореске главе* | - | 102 | 102 | 101 | 110 | 109 | 108 | 107 | 105 | 107 | 110 | 110 | |
Арачке главе** | 182 | 193 | 202 | 202 | 205 | 216 | 237 | 255 | 264 | 271 | 283 | 277 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 5 | 1 | ||
80+ | 10 | 23 | ||
75—79 | 25 | 34 | ||
70—74 | 36 | 44 | ||
65—69 | 40 | 43 | ||
60—64 | 19 | 35 | ||
55—59 | 14 | 20 | ||
50—54 | 48 | 40 | ||
45—49 | 58 | 43 | ||
40—44 | 35 | 31 | ||
35—39 | 19 | 28 | ||
30—34 | 20 | 26 | ||
25—29 | 29 | 30 | ||
20—24 | 36 | 29 | ||
15—19 | 30 | 31 | ||
10—14 | 21 | 22 | ||
5—9 | 21 | 21 | ||
0—4 | 22 | 23 | ||
Просек : | 43,0 | 45,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 424 | 97 | 282 | 26 | 19 | 0 |
Женски | 458 | 66 | 279 | 96 | 16 | 1 |
УКУПНО | 882 | 163 | 561 | 122 | 35 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 203 | 122 | 0 | 1 | 45 |
Женски | 95 | 60 | 0 | 0 | 14 |
УКУПНО | 298 | 182 | 0 | 1 | 59 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 6 | 1 | 9 | 2 | 5 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 2 | 1 |
УКУПНО | 6 | 1 | 14 | 4 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 0 | 4 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 4 | 3 | 4 |
УКУПНО | 1 | 0 | 8 | 3 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.